Недавно приказан филм о Наполеону Бонапарти у нашем биоскопу „Палас“ био је повод да ученици који су га погледали покушају да на једном мјесту повежу оно што су научили на часу историје о њему у односу на сцене из филма.
И готово мање од мјесец дана у оквиру нашег пројекта „Говоримо о…“ дођосмо до нове идеје захваљујући вриједним ученицима осмог разреда и наставнику историје Урошу Стевићу.
Ученик Мирко Радишковић је у уводном дијелу излагања говорио о Наполеоновом успону, почетку његове славе, државном удару и преузимању власти, Грађанском законику који је увео, највећим биткама, новој организацији Европе, походу на Русију и његовом коначном крају.
У даљем говору Вања Бабић и Павле Врекић су истакли позитивно и негативно о Наполеону.
Да би визуелни ефекти били задовољени потрудио се Никша Кнежевић, специјално одјевен у одјећу сличну Наполеоновој.
Петар Балабан је издвојио детаље из филма који се не уклапају у историјско виђење Наполеона. Тако смо сазнали да је у филму кључна Наполеонова побједа у филму приказана са залеђеним језером, а у стварности тог језера није било. Спорни тренутак у филму приказује Наполеона како шамара Жозефину, што историчари приказују као умјетничко претјеривање. У филму је приказан како на коњу јуриша у битку, што је у супротности са истинитом причом јер он никада није водио такав напад, већ је само наређивао.
Марија Видовић и Сара Маринковић говориле су о занимљивостима у вези са Наполеоновим животом. Сазнасмо да је шешир који је припадао Наполеону био у продаји на аукцији у Паризу те да је процијењен између 600.000 и 800.000 евра, а да је их је у својој колекцији имао око 120.
Сара је открила да је био искомплексиран због свог нагласка јер је родом са Корзике те да се француски језик у његовој породици није говорио и да га је он научио тек са 10 година. Сазнала је и да је мрзио Француску јер ју је сматрао угњетачем његове родне Корзике.
Марија нас је упознала са чињеницом да је био самоук, да је постао официр са 16 година, а да се у револуцији борио са 20.
Мала али одабрана публика је сазнала и да је композитор Лудвиг ван Бетовен осјећао дивљење и мржњу према Наполеону. Дивио се човјеку скромног поријекла који се издигао на те висине и желио је да му посвети своју Трећу симфонију под називом „Ероика“, међутим, када се Наполеон прогласио за цара, био је разочаран његовим арогантним ставом и промијенио наслов у „Херојска симфонија, састављена за прославу сјећања на великог човјека“.
Међу малобројном публиком била је и педагог наше школе Сандра Дивљак која је захвалила ученицима на преданом раду, а и пријатно је била изненађена појединим детаљима из Наполеоновог живота за које до тада није чула.
Многи од нас били су изненађени појединостима из његовог славног живота.
